Војин Лазаревић је рођен је 22. фебруара 1942. године у Никшићу (Краљевина Југославија). Један од највећих голгетера југословенског фудбала. Као тренер је радио у Кувајту, затим у Црвеној звезди, у више наврата као помоћни тренер, док је као први стручњак са нашим најтрофејнијим клубом освојио два Купа СР Југославије (1997, 1999).

Лазаревић се на фудбалској сцени појавио 1957. у дресу омладинаца никшићке Сутјеске, у чијем се првом тиму афирмисао, а три пута је био најбољи стрелац источне групе Друге савезне лиге и званично најбољи играч (1962). За Црвену звезду, у којој се прославио головима главом после „милиметарски прецизних” центаршутева Драгана Џајића с левог крила, одиграо је 360 утакмица и постигао 230 голова (161 првенствена – 112 голова). Два пута је био најбољи стрелац шампионата Југославије (1969, 1973). У Звездном дресу је учеставовао у освајању четири титуле државног првака и два Купа Југославије. Био је члан чувене Звездине навале која је дуго харала југословенским фудбалом: Антонијевић, Остојић, Лазаревић, Аћимовић, Џајић. Као интернационалац је играо у белгијском Лијежу, француском Нансију, канадском Торонту, а каријеру је завршио у домовини, као фудбалер Врбаса. За репрезентацију Југославије је одиграо пет утакмица (исто толико и за младу селекцију) и дао један гол.